Sorte uljane repice

Osnovu danasnjeg sortimenta cine inostrane ozime sorte, koje se dele na sorteniskog i visokog stabla. Od sorti niskog stabla najpoznatije su „žet nef“ i „rafal“, a od sorti visokog stabla „elvira“ i „korina“. U poslednje vreme velika paznja se posvecuje selekciji ozime uljane repice. Stvoremo je nekoliko rodnih sorti sa vecim sadrzajem ulja u semenu, manje sklonih osipanju semena pred zetvu i zadovoljavajuce otpornosti prema niskoj temperaturi.
repica„Žet nef“ je tipican predstavnik niskih sorti uljane repice – visina stabla je oko 135 cm. Daje veliki prinos cak i preko tri tone po hektaru, najcesce od 2 do 2,4 tone. Obicno cveta pocetkom maja, a sazreva 300 dana posle setve. Vrlo je otporna na rane prolecne mrazeve. Seje se u drugoj polovini avgusta i prvoj polovini septembra. Odlikuje je usporen porast posle nicanja i zbog toga kasno posejan usev ulazi u zimu nedovoljno ojacan. Setva mesec dana kasnije od optimalne moze da prepolovi prinos. Stvarne mogucnosti sorte „žet nef“ mogu se ispoljiti samo uz ostvarenje najpovoljnijeg sklopa., koji iznosi 110 biljaka po kvadratnom metru.
„Rafal“ je takodje niska sorta. Odlikuje se niskim granjem. Po prinosu semena, ulja i po kvalitetu slican je sorti žet nef. Sazreva posle 300 dana vegetacije. Cveta krajem aprila ili pocetkom maja. Veoma je otporna prema poleganju, a otporna je i na niske temperature tokom zime. Podnosi sklop od 90 do 110 biljaka po kvadratnom metru.
„Korina“ i „elvira“ su sorte visokog stabla i duzeg grananja. Obe su rodnije od niskih sorti. U sirokoj proizvodnji ostvareni su prinosi i preko 3,3 tona po hektaru. Sazrevaju 310 dana posle setve. Ne polazu i otporne su na nisku temperaturu.
Kao i sorte niskog rasta, obe ove selekcije seju se u drugoj polovini avgusta, ali i rok setve ima nesto manji uticaj na prinos zrna nego u niskih sorti. „Elvira“ nema posebnih zahteva u pogledu setvenih rokova, tako da se moze sejati i pocetkom septembra. Snazan pocetni porast ima i „korina“, ali septembarska setva joj znatno umanjuje ocekivani prinos. I „korina“ i „elvira“ daju najbolji rod kada je sklop 90 biljaka po kvadratnom metru.

Posted in Uljana repica | Tagged , , , , , , , , , , | Leave a comment

Vazan plodored kod suncokreta

Iako su plodored i plodosmena veoma znacajni cinioci proizvodnje svih ratarskih useva, ipak su za suncokret od presudnog znacaja. Iskustvo poslednjih godina pokazuje da se suncokret mora gajiti u plodoredu. Monokulturu, jer tada bolesti, stetocine i paraziti  uzimaju takvog maha, da mogu potpuno unistiti biljke. Zato strucnjaci preporucuju visepoljni plodored, u kojem bi suncokret na istu njivu dosao tek posle pet godina, a jos bolje posle sest ili sedam godina.
Podaci iz mnogobrojnih ogleda, a isto tako rezultati u sirokoj proizvodnji, nedvosmisleno su pokazali da svakim povecanjem razmaka izmedju setve na istoj parceli prinos suncokreta raste. Razlike u prinosima rezultat su, pre svega, smanjenog broja bolesti ciji uzrocnici uglavnom prezimljavaju u zaostalim zetvenim ostacima, bilo da se oni zaoru ili ostanu na povrsini.
Suncokret dobro koristi vlagu iz zemljista, cak i sa vece dubine. Po toj osobini slican je suncokretsecernoj repi i lucerki, pa ga zbog toga ne treba sejati neposredno posle ovih useva, narocito na zemljistu sa dubokim nivoom podzemne vode i na kojem godisnje padne manje od 600 mm kise. Slabi predusevi su jos i konoplja i sudanska trava.
Dobri predusevi za suncokret su psenica, ostala strna zita i kukuruz, ali pod uslovom da su za kukuruz upotrebljeni herbicidi koji ne ostecuju suncokret. Suncokret je dobar predusev za ozima zita. Bere se krajem leta i pocetkom jeseni, tako da ima dosta vremena za osnovnu i predsetvenu pripremu zemljista. Suncokret je dobar predusev i zbog toga sto rano sklapa redove, liscem zaseni zemljiste i na taj nacin sprecava rast korova i smanjuje zatravljenost sledeceg useva.
Nedostatak suncokreta kao preduseva je u tome sto se prilikom setve se prosipa mnogo semena, koji vec naredne godine nice i stvara posebne probleme u sledecem usevu. Ova pojava je narocito izrazena na parcelama gde je posle suncokreta posejana secerna repa.

Posted in Agrotehnika, Suncokret | Tagged , , , , , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Zedna biljka nema roda

Vecina strucnjaka kukuruz smatraju biljkom otpornom na susu. Ovu tvrdnju podkrepljuju cinjenicmo da kukuruz i u uslovima visokih temperatura sacuva asimilacionu vrednost koju mu omogucava mocno razvijen koren. Za obrazovanje 1 kg suve materije kukuruz utrosi 70 do 75 % manje vode nego strna zita.
Medjutim, za ceo vegetacioni period kukuruz zahteva vise vode od ostalih useva, sto se objasnjava njegovim visokim prinosima. Tako se ipak moze zakljuciti da je kukuruz vise potrosac vode, nego sto je otporan na susu. Ako se i moze govoriti i otpornosti na susu to je primenjivo samo u prvoj fazi razvoja.
kukuruziPotrebe kukuruza za vodom povecavaju se u toku rasta i dostizu maksimum u vreme izbijanja metlica, kada ima i najvecu povrsinu isparavanja. U tom periodu dobro razvijena biljka kukutuza u zarkom danu ispari izmedju 2,2 i 2,4 l vode.
Izmedju stepena opadanja prinosa i duzine vegetacionog perioda hibrida postoji direktna zavisnost. Ukoliko je hibrid kasnostasan utoliko znatnije smanjuje prinos u uslovima suse. To se objasnjava cinjenicom da u nasim uslovima susa jace izrazena u periodu cvetanja kasnijih hibrida, jer kod ranijih hibrida cvetetanje i oplodnja padaju u vreme kada vlage u zemlji jos uvek ima dovoljno.
Pored smanjenja prinosa zrna i pogorsavanja njenog kvaliteta, susa omogucava pojavu nekih gljivicnih oboljenja koje parazitiraju i onako slabe biljke, pojacavajuci dejstvo suse. U vreme suse biljke stradaju od nigrosporoze klipova i mehuraste gari stabla, dok je napad fuzarioze u susnim godinama smanjen.
Susa takodje povecava poleganje kukuruza, sto je posledica razvica gljivica koje doprinose razaranju tkiva i slabljenju odpornosti. Po svemu sudeci susa pogoduje razvoju ovih oboljenja stabla. U uslovima suse kukuruz razvija manje mocan sekundarni korenov sistem sto doprinosi poleganju.
Snizenje prinosa pri susi uslovljeno je pre svega zaustavljanjem procesa rasta. Pri manjku vode u zemljistu koren slabije potiskuje vodu u biljku, potrosnja vode putem transpiracije prevazilazi njen dotok, biljka oseca nedostatak vode i pada u stanje venjenja.Stoga susa, zadrzavajuci rast biljaka smanjuje lisnu povrsinu, sto dovodi do smanjenja prinosa.

Posted in Agrotehnika, Kukuruz | Tagged , , , , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Gustina setve, kolicina semena i dubina setve soje

Razmak redova od 45 do 50 cm najpogodnija je za nase uslove. Razmak biljaka u redu zavisi od vremena setve i sorte, kao i od kvaliteta semena. Sorte izrazito kratke vegetacije koje se seju kasnije, potrebno je sejati na rastojanju u redu od 3  do 3,5 cm cime se postize sklop od 550.000 do 600.000 biljaka/ha. Rane sorte se seju na razmaku u redu od 4 cm, srednjestasne od 4,5 do 5 cm i kasne od 5 do 5,5 cm. Time se postize oko 500.000 biljaka/ha za sorte 0 grupe zrenja, od 400.000 do 450.000 biljaka/ha za sorte I grupezrno soje zrenja i od 350.000 do 400.000 biljaka/ha za sorte II grupe zrenja. Broj isejanih zrna potrebno je uskladiti sa upotrebnom vrednoscu semena, ali je najcesca greska u proizvodnji sto se „za svaki slucaj“ poseje znatno vise. Ukoliko se sa setvom kasni ili se seje u lose pripremljenu parcelu treba imati u vidu cinjenicu da povecana kolicina semena nije cinilac koji ce kompezovati neodgovarajucu agrotehniku, te da se samim povecanjem setvene norme ne moze ocekivati vrhunski prinos.
Kolicina utrosenog semena zavisi od kvaliteta, a pre svega od krupnoce zrna. Tacna kolicina semena potrebna za setvu moze se izracunati na bazi predvidjenog sklopa, upotrebne vrednosti i mase 1000 zrna. Zbog velike razlike u krupnoci zrna potrebna kolicina semena po hektaru za isti sklop krece se od 60 kg (500.000 zrna x 120 g) do 100 kg (500.000 zrna x 200 g).
Dubina setve je bitna da bi se obezbedilo ujednaceno nicanje i postigao zeljeni sklop biljaka. Ukoliko je zrno posejano duboko, a zemljiste pri tome hladno, nicanje ce trajati dugo i moze doci do ostecenja klijanca. Ukoliko je zrno posejano suvise plitko, postoji mogucnost isusivanja povrsinskog sloja zemljista, sto moze da uspori klijanje ili dovede do susenja vec isklijalog zrna. Stoga je dubini setve potrebno posvetiti posebnu paznju. Optimalna dubina za setvu soje u nasim uslovima je od 4 do 5 cm. Vazno je da je dubina ujednacena kako bi i nicanje bilo ujednaceno.

Posted in Setva ratarskih kultura, Soja | Tagged , , , , , | Leave a comment

Berba duvana

Prvo sazreva donje lisce duvana, zatim postepeno srednje i na kraju vrsno. Sazrevanje traje od 40 do 60 dana. Neke sorte imaju kraci, a neke duzi period sazrevanja. Lisce se postupno bere onako kako sazreva, u vecine sorti u pet navrata, a u nekih sitnolisnih cak osam ili deset puta. Postoje sorte u kojih sazrevanje nastupa brzo i traje kratko, pa se beru 2-3 puta.
Znaci zrelosti duvana su bledjenje listova, pojava zuckaste nijanse na vrhu i ivici lista, bledjenje glavnog nerva i smolasta prevlaka na listu. List postaje lepljiv, dobija specifican miris i lako se odvaja od stabla. Ako se obere nedovoljno zreo list, tesko se susi, promenjenog je ukusa i arome, zadrzava zelenkastu boju i lako podleze truljenju. Prezreo list je manje elastican, susnjav, posan i svetle boje, lako gubi vlaznost i pri fermentaciji se drobi.
duvanaDuvan moze da se bere na tri nacina: rucno, rucno sa pokretne platforme i jednorednim kombajnom. Prilikom rucne berbe radnik ubere sa biljke od 2 do 5 listova duvana i odlaze ih na zemlju u uzduzne trake, a nakon toga lisce se utovara u transportno sredstvo.
Pri rucnoj berbi sa pokretne platforme, koja se krece izmedju redova, radnik obere od 2 do 5 listova sa biljke, stavlja ih u korpu ispred sebe i na uvratinama istovara u prikolicu.
Jednoredni kombajn obere od 2 do 5 listova po biljci i odlaze u specijalni izmenjiv sanduk.
Pre nizanja lisce se sortira po vremenu branja, krupnoci, boji i ostecenosti. Svaka grupa se nize posebno, istog dana kada se ubere na kanap duzine, od 3 do 5 m, rucno ili masinski. Masine za nizanje duvana kod nas jos nisu dovoljno rasprostranjene. Listovi se nizu na dugacku, pljosnatu celicnu iglu, probadanjem kroz peteljku, a potom svlace na kanap i rasporedjuju tako da izmedju dva lista bude razmak debljine lisnog nerva. Niske listova se, uz dobro zatezanje, vesaju horizontalno u prostoriji u kojoj ce se duvan staviti i susiti.
Ako obrani listovi ostanu duze bna gomili ne nanizani, nastaje samozagrevanje i truljenje. Zato u toku dana treba brati samo onoliko listova koliko se moze nanizati. Masina za nizanje tokom osam casova nanize 800 m nizova, dok jedan radnik moze da nanize svega 24 m.

Posted in Duvan | Tagged , , , , , | Leave a comment

Redukovana obrada

Iskustvo u sirokij proizvodnji i naucna istrazivanja poslednjih godina potvrdili su ravnopravnost redukovane obrade zemljista u odnosu na klasicno duboko oranje i predsetvenu pripremu. Pracenje prinosa pokazalo je da su razlike izmedju oranja na 30 cm i redukovane obrade zanemarljive, ali je utrosak goriva, koriscenje mehanizacije i vreme daleko veci kod klasicnog nacina obrade zemljista za gajenje psenice.

Brze i jeftinije
Sistem redukovane obrade zemljista izvodi se jednostavno i brzo. Sa dva do tri tanjiranja zavrsava se i osnovna i dopunska obrada. Brzo izvodjenje redukovane obrade – do 20 ha dnevno, i mnogo jednostavnija predsetvena priprema, koja je u mnogim slucajevima i suvisna, omogucavaju da se psenica zaseje u optimalnom setvenom roku, sto je najveca garancija za dobar prinos.
U tome je glavna strategiska prednost redukovane obrade nad klasicnom, sto je narocito vazno u sadasnjim uslovima kada su masinski parkovi oronuli zbog slabog remonta, nedostatak delova, pa i citavih sklopova. Plicom obradom zemljista, a redukovana je upravo takva, sigurnije ce se okoncati jesenji radovi, pa i setva psenice, nego dubokim oranjem.
U vreme kada je veoma tesko obezbediti dovoljno goriva za sve poljoprivredne radove, nije za podcenjivanje usteda pri redukovanoj obradi. U sirokoj praksi je potvrdjeno da se pri redukovanoj obradi koristi jedna trecina goriva u poredjenju sa klasicnom, jer se obradjuje plici sloj, a manja je i tezina prevrnutog zemljista. Manje je i naprezanje traktora pri tanjiranju, manje je lomova, a time i manje zastoja, pa se jesenji radovi uspesniji i lakse privode kraju i sa ne bas pouzdanom mehanizacijom kakvu sada imamo.

Dubina obrade 15 cm
Mada su uveravali da se redukovana obrada zemljista za setvu psenice moze primeniti samo u slucaju pogodnog preduseva, kao sto su strnine, suncokret i soja, u poslednje vreme sve je vise iskustva da ni kukuruz ne predstavlja nepovoljan predusev. Zahvaljujucim dobrim tanjiracama i kvalitetnom radu moguce je pripremiti zemljiste koje omogucava odlicnusetvu,klijanje i ravnomerno nicanje useva.
Uspeh redukovane obrade zavisi i od masina koje se koriste. Kvalitet se poboljsava, ako sezemljiste tanjiranje izvodi unakrsno, aki zbog sukcesivnosti skidanja useva i obrade, moguce je i dijagonalno tanjiranje. Broj tanjiranja zavisi od stanja vlage u zemljistu i kvaliteta isitnjenosti zetvenih ostataka predhodnog useva. Dovoljno je dva tanjiranja, a u izuzetnim slucajevima potrebno je i tri prohoda.
Prva iskustva u redukovanoj obradi zemljista ukazivali su da je 15 cm dubina koja zadovoljava sve zahteve gajenja psenice. Medjutim, vec trecu godinu, zbog poznatih nevolja oko obezbedjivanja dizel goriva, pojedina imanja su imala uspeha i sa redukovanom obradom na 10 cm.
Da bi redukovana obrada bila uspesnija, potrebno je odmah posle skidanja useva isitniti zetvene ostatke. To nije rano i ne treba se plasiti da ce se njiva zazeleniti od korova. Cak ako do toga i dodje, korovi i samonikli usevi ce se unistiti setvospremacem neposredno pred samu setvu.

Posted in Agrotehnika, Nega ratarskih kultura | Tagged , , , , , , , , | Leave a comment

Đubrenje soje

Prilikom odlucivanju o unosenju pojedinih elemenata mora se imati na umu stanje parcele, ocekivani prinos kao i ekonomski efekat. Uobicajna praksa u proizvodnji soje u nasoj zemlji je da se soja ne djubri mineralnim djubrivima. Medjutim, problem koji je narocito izrazen u poslednjih nekoliko godina je u tome sto se smanjuje upotreba djubriva (bilo mineralnih ili organskih) i za ostale useve, tako da dolazi do osiromasenja zemljista. Ukoliko se planiraju visoki prinosi, a istovremeno se vodi racuna o stanju hraniva u zemljistu, djubrenju soje treba pristupiti sa vise paznje. Na zemljistu dobro obezbedjenim mineralnim hranivima, potrebno je uneti samo one kolicine koje se iznesu prinosom, da bi se odrzao nivo plodnosti zemljista. To je najcesce oko 30 kg azota, 50 do 60 kg fosfora i 40 do 50 kg kalijuma. Ako je zemljiste srednje obezbedjeno pojedinim hranivima, kolicine mineralnih djubriva treba povecati, a ako je zemljiste slabo obezbedjeno, kolicine unetih hraniva treba da su dvostruko vece. Kada rezultati analiza pokazu da je zemljiste deficitarno u nekom od neophodnih elemenata, tada je potrebno uneti vece kolicine elemenata koga nema dovoljno.
Treba imati u vidu da se u nedostatku hraniva ne mogu ocekivati vrhunski prinosi. Medjutim, procentualno povecanje prinosa, postignuto unosenjem vecih kolicina mineralnih djubriva, treba posmatrati kroz odnos vrednosti unetih djubriva i vrednosti povecanja prinosa. Zato odluka o djubrenju mora biti doneta na bazi poznavanja konkretnih uslova.

Posted in Djubrenje ratarskih kultura, Soja | Tagged , , , , , , | Leave a comment

Mehanizovana proizvodnja duvana

Mehanizovana proizvodnja duvana na individualnim gazdinstvima malo je zastupljena. Mehanizovani su samo delovi tehnoloskog postupka proizvodnje, kao sto su osnovna obrada, sadnja rasada, hemiska zastita i medjuredna obrada. Berba, zakidanje zaperaka, odkidanje vrha stabljike manipulacija i susenje lisce duvana u rasutom stanju, bez klasicnog nizanja, predstavljaju najvece mogucnosti za znacajno smanjenje troskova ljudskog rada i proizvodnje. Na nekim nasim drustvenim gazdinstvima, primenom sistema masina „balthes“ i „po well“, proizvodnja duvana je potpuno mehanizovana.
duvanRasad se sadi poluautomatskim sadilicama koje otvaraju uske brazdice. U brazdicu se polaze rasad posebnim radnim organima, pre nego sto se zatvori prolaskom radnog organa za zatvaranje i sabijanje uzane trake. Sadilica treba da ispuni vise zahteva: da neostecuje rasad za vreme sadnje (dozvoljeno ostecenje vrhova iznosi najvise 5 % pozasadjenih biljaka), da obezbedjuje odabranu dubinu sadnje i pozeljan razmak biljaka u redu, da biljke nakon sadnje sadrze vertikalan polozaj sa najvise 10 % odstupanja, da pravilno ulaze koren u zemljiste i dovoljno pritisne zemlju uz koren, sto treba da osigura primanje najmanje 95 % posadjenih biljaka.
Postoje uglavnom dva tipa sadilica: sa dvostrukim elasticnim diskovima („akord“) i sa jednostrukim krutim diskom i hvatacima („nardi“). Nedostatak prvog tipa sadilice je u tome sto radnik mora stalno da prati komandu zvucnih signala da bi ravnomerno ulagao rasad izmedju elasticne diskove. Umesto zvucnih signala, na diskovima mogu da budu postavljene oznake prema kojima se odredjuje mesto postavljanja rasada. Na drugom tipu sadilica sami hvataci obezbedjuju ravnomernost rasporeda rasada i radnik ne mora da obraca na to posebnu paznju. Sadilice su opremljene i rezervarom za vodu i razvodnim automatskim ventilima za doziranje vode. Brzina kretanja sadilice zavisi od razmaka sadnje duvana u redu i krece se izmedju 1,2 i 1,5 km/h.

Posted in Agrotehnika, Duvan, Setva ratarskih kultura | Tagged , , , , , , , | Leave a comment

Setva suncokreta pocetkom aprila

Iako su proizvodjaci suncokreta sasvim dobro ovladali intezivnom tehnologijom, sto je rezultiralo visokom proizvodnjom i stabilnim prinosima, ipak se moze konstatovati da se greske u primeni agrotehnike javljaju svake godine. Naravno, odmah treba reci da je odustajanje od pravilnog djubrenja posledica kompromisne agrotehnike, a ne promasaji koji su nastali slucajno ili nepaznjom proizvodjaca.
Medju greskama koje se najcesce javljaju, a istovremeno se najdrasticnije odrazavaju na postignute prosecne prinose suncokreta spadaju setva i nega useva. Jos uvek pojedini proizvodjaci grese u izboru semena, dubine setve, kolicini semena za setvu, a najcesce u odredjivanju optimalnih rokova za setvu.
Prilikom kupovine semena za setvu suncokreta obavezno se mora pogledati deklaracija naseme suncokreta kojoj su podaci o kvalitetu semena. Pored propisanog semenskog kvaliteta koji podrazumeva 98 % klijavosti uz vlaznost semena od 11 %, seme treba da je i odredjene krupnoce, koja se izrazava masom 1000 zrna. Seme novih hibrida je sitno, tako da 1000 semenki ima tezinu od 50 do 70 grama. Krupnije seme daje snaznije klijance i veci prinos semena, ali prinos u mnogo vecoj meri zavisi od rodnosti hibrida. Suncokret se moze sejati kada je temperatura zemljista na 5 cm dubine od 8 do 10 stepeni i kada ne pada ispod ove granioce. Najpovoljniji rok setve suncokreta je izmedju 5 i 15 aprila. Izuzetak su peskovita zemljista , na kojima se moze sejati ranije, i ritska zemljista, na kojima setva moze da traje do kraja aprila.
U rejonima sa vlaznijom klimom i hladnijim prolecem suncokret treba sejati od sredine do kraja aprila. Tamo gde prolece pocinje ranije i gde je klima toplija, seje se u drugoj polovini marta. Novijim hibridima vise odgovara setva u drugoj dekadi aprila i kasnije, jer prema iskustvu iz proizvodnje, manje obolevaju od bolesti.
Nacin setve suncokreta
Dubina setve suncokreta iznosi izmedju 4 i 6 cm. Na laksim,peskovitom zemljistu najbolja dubina setve je od 6 do 8 cm, a na teskom ritskom zemljistu 4 cm. Za nase proizvodno podrucje optimalni broj biljaka po hektaru iznosi oko 50.000, a najpovoljniji vegetacioni prostor 70×25 cm. Ako je sejalica podesena da seje na 28 cm rastojanju u redu, za setvu jednog hektara potrebno je 3,7 kg semena. Ako se predpostavi da ce prilikom setve u n eke kucice ipak pasti dva semena umesto jednog, moze se smatrati da je za hektar dovoljno 4 kg semena. Na taj nacin se zaseje oko 57.000 biljaka po hektaru, sto je za 14 % vise od pozeljnog broja biljaka za berbu.
Setva suncokreta moze da se obavi mehanickim ili pneumatskim sejalicama. Brzina setve mehanickom sejalicom iznosi od 4 do 6 kilometara, a pneumatskom 6 do 7 kilometara.

Posted in Agrotehnika, Setva ratarskih kultura, Suncokret | Tagged , , , , , , , | Leave a comment

Rana setva-više korena

Prinosi secerne repe poslednjih godina stagniraju, a pojedinim regionima zbog posledica susa cak i opadaju. Medjutim, ako se izuzme susa koja se jedino moze ublaziti uvodjenjem sistema za navodnjavanje, prevazilazenje stagnacije prinosa secerne repe moguce je preduzimanje vise mera u sistemu iskoriscavanje zemljista, a potrebna je i revizija plodosmene. Dokazano je da u petoplodnom plodoredu prinosi rastu, pre svega zbog slavijeg intenziteta raznih obolenja i stetocina.
Repa trazi tri oranja
Dosledno izvodjenje osnovne obrade po sistemu tri oranja, uz dopunsku pripremu povrsinskog sloja za secernu repu, sasvim sigurno omogucava povecanje prinosa svih useva u plodosmeni. Naravno, osnovna obrada treba da se izvodi u najpogodnijem stanju zemljista, predvidjenom roku, na odredjenu dubinu, da bi se sacuvala struktura oranicnog sloja.
Povrsinska priprema zemljista, ravnanje, zaoravanje razora i gruba priprema setvospremaca u jesen, takodje su sastavni deo uspesne tehnologije proizvodnje. Programiranim sistemom obrade i djubrenja potrebno je poceti proces povecanja plodnosti zemljista.
Secerna repa zahteva obaveznu analizu zemljista, po mogucstvu upotrebu stajnjaka i djubrenje mineralnim djubrivima, na osnovu programiranog prinosa i kvaliteta. Ovakav put u proizvodnji secerne repe vec sledi odredjeni broj proizvodjaca, gde su ostvareni veliki prinosi i ustede u pojedinim vrstama djubriva. Praksu za istovetno djubrenje svih parcela treba prekinuti.
Prinos secerne repe od 60 tona po hektaru moguce je ostvariti i sa manjim kolicinama hraniva, ako se djubrenje planira na bazi iznosenja hranjivih materija i roda i tacno utvrde rezerve hrane u zemljistu. U cilju ustede azotnih djubriva od kojih najvise zavisi prinos repe, kolicinu ovog hraniva u zemljistu potrebno je odrediti neposredno pre setve tzv. N-min metodom.
Predsetvenu pripremu zemljista, pogotovo tezih tipova, gde je cesto tanjiranje, potrebno je prekinuti ili na takve parcele ne sejati secernu repu. Rana setva i dalje ima prednost u odnosu na kasnije rokove, zbog duzine vegetacionog perioda i izbegavanja kriticnih perioda. Setva na konacan razmak treba da se odredjuje prema stanju pripremljenosti povrsina za setvu i moguceg procenta biljaka u polju. Idealno pripremljene povrsine mogu se sejati na 16 cm a sve ostale na oko 10 cm uz mogucnost korekcije broja biljaka posle nicanja.
Izbor sorti repe nije ogranicavajuci cinilac proizvodnje. Rezultati sortnih ogleda u odredjenom proizvodnom reonu daju dosta pouzdan odgovor na ovo pitanje. Potrebno je odabrati pravu sortu za odredjena mikroreonska, sa gledista otpornosti na cerkosporu. U novije vreme ide se na sorte otporne na rizomaniju.

Posted in Agrotehnika, Šećerna repa, Setva ratarskih kultura | Tagged , , , , , , , | Leave a comment