У петак почиње откуп 59.500 тона пшенице

Робне резерве откупиће 59.500 тона пшенице овогодишњег рода, а као и до сада, посао ће обавити Продуктна берза у Новом Саду. Откуп почиње у петак, 19. јула, и трајаће док се не купе предвиђене количине.

С обзиром на цену од 20 динара за килограм хлебног жита, знатно повољнију од оне коју су до сада од откупљивача добијали ратари, а и на скромну количину, откуп за потребе државних резерви вероватно ће се брзо завршити.

„Меркантилна пшеница рода 2013, квалитета мин.76 кг/хл, влаге максимално 13 одсто и примеса максимално два одсто, по 20 динара килограм, с ПДВ-ом, франко силос овлашћеног складиштара Дирекције, куповаће се од регистрованих пољопривредних газдинстава (физичких лица и земљорадничких задруга шифре претежне делатности: 0111). Минимална количина је пет тона, а максимална 50 тона по носиоцу газдинства, односно земљорадничкој задрузи. Дирекција робних резерви ће купљену пшеницу платити у року од 15 дана од дана достављања комплетне документације“, наводи се у јучерашњем саопштењу Продуктне берзе.kombajni

Откуп почиње сутра у осам часова, а трајаће сваког радног дана до 14..30, све док се не откупи предвиђена количина. У циљу равномерне територијалне заступљености при откупу пшенице, сваки округ ће добити одговарајућу количинску квоту која ће бити на располагању за продају потенцијалним продавцима.

Први контакт за продају неопходно је остварити с Продуктном берзом у Новом Саду на један од телефона те берзе (позивни 021): 527–329, 443–493, 63–38–060, 445–416, 443–409, 445–407, 445–423, 523–132, 63–38–124, 443–473, 63–34–251, 443–120, 443–498, 445–406, 526–165, 526–875, 445–953, 63–39–061, 445–413 и 522–272.

Асоцијација пољопривредника јуче је негодовала због мале количине пшенице коју држава намерава да купи и због цене на тржишту. Председник Асоцијације Мирослав Киш казао је да ће ратари пратити развој ситуације с ценом и откупом и одлучити шта ће подузети, али је искључио могућност протеста. Асоцијација је затражила хитну исплату субвенција од 6.000 динара по хектару.

Поменимо, аграрни стручњаци и поједине привредне и житомлинске организације указивале су на то да би држава требало да откупи 150.000 до 200.000 тона пшенице по 20 динара да би се постигао неки ефекат, с обзиром на укупан, веома добар овогодишњи род од око три милона тона.

Izvor: Dnevnik

Posted in Vesti | Tagged , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Uslovi gajenja kukuruza

Kukuruz je biljka toplog podnevlja i za svoje uspevanje, tokom vegetacije zahteva relativno visoke temperature u toku celog dana, uz dovoljnu obezbedjenost vodom. Smatra se da je za gajenje kukuruza potrebna letnja izoterma iznad 18,9 stepeni i prosek nocnih temperatura u toku letnjih meseci iznad 12,8 stepeni, kao i kolicina padavina iznad 200 mm.
Najbolji uslovi za gajenje kukuruza su u tzv. kukuruznom pojasu SAD gde je srednja letnja temperatura izmedju 21 i 26 stepeni, a srednja nocna je iznad 14,5, a u toku osam meseci vegetacije, temperatura nikad ne padne ispod 1 stepena. Kolicina padavina je znatno veca od 200 mm.

Potreba za toplotom
Kukuruz pocinje da klija pri temperaturi od 10 stepeni, mada postoje i izvesni genotipovi koji klijaju i na 6 stepeni. Americki naucnici su u ogledima potvrdili da je pri dovoljnoj kolicini vlage u zemljistu najpovoljnija temeratura klijanja i rasta biljke kukuruza oko 32 stepena. Takodje je dokazano da je temperaturi nizoj od 4,4 stepena i visoj od 47,8 stepeni rast biljaka kukuruza se prekida.
Mlad biljke kukuruza mogu podneti prolecne mrazeve do -3 stepena, mada listovi pri tome uginjavaju, a potom izrastaju novi. Zbog toga se presejavanjem kukuruza posle mraza ne bi trebalo zuriti. Naravno, biljke ostecene mrazom zaostaju u razvoju. Jesenji mrazovi od -3 stepena za kukuruz mogu biti ubitacni, a mnogi hibridi uginjavaju i pri manjim minusnim temperaturama.
kukuruzVlazno zrno pri nastupanju mrazeva lako gubi klijavost. U semenu sa vlagom 20 do 25 % pri mrazu od -13 do -16 stepeni u toku jednog dana klijavost se moze smanjiti na polovinu, a kod semena sa vlagom 10 do 15 % pri istoj temperaturi- klijavost je ocuvana.
Temperaturni uslovi zemljista i vazduha u velikoj meri uticu na brzinu klijanja. Pri setvi kukuruza u ranim rokovima, u nedovoljnom zagrejanom zemljistu, ponici biljaka se javljaju za 28 do 30 dana. Pri setvi u normalnim rokovima, odnosno pri temperaturi zemljista na dubini setve od 10 do 12 stepeni ponici se javljaju vec posle 7 do 10 dana.
Visoke temperature su nepovoljne za rast kukuruza, iako se smatra da je kukuruz usev otporan na visoke temperature. Pri niskoj relativnoj vlazi vazduha u vreme cvetanja kukuruz je osetljiv na visoke temperature. Pri temperaturi iznad 32 stepena i relativnoj vlazi vazduha oko 30 % polen gubi sposobnost klijanja u toku jednog do dva casa posle rasprskivanja prasnika. Kao rezultat toga oplodnja zenskih cvetova je nepotpuna, pa se dobijaju nedovoljno ispunjeni klipovi.

Posted in Kukuruz, Nega ratarskih kultura | Tagged , , , , , , , , , | Leave a comment

Rasadjivanje duvana

Duvan se rasadjuje kada prodje opasnost od poznih mrazeva, a zemljiste se zagreje iznad 10 stepeni. Ovako vreme kod nas je od kraja aprila do sredine maja. Period rasadjivanja traje od 25 do 30 dana. Rasadjivanje moze biti rucno ili masinama, cetvorednim ili sestorednim sadnicama.
Povrsina i oblik vegetacionog prostora nisu isti za svaku sortu duvana. Rastojanje izmedju redova i u redu krece se za pojedine sorte u sledecim granicama; sorte „jaka“, „prilep“ i „dzebel“ 40-50×12-15 cm ili 130.000 do 200.000 biljaka po hektaru; „otlja“ i „bajinovac“ 50×20 cm ili 100.000 biljaka po hektaru; „ravnjak“, „stolac 17“ i „avala“ 60×40 cm ili 42.000 biljaka po hektaru; a sorte „belej“ i „svetla virdzinija“ 80×50 cm ili 25.000 biljaka po hektaru.
duvanPravac redova je sever-jug. Tek rasadjene biljke treba da se zaliju sa 0,3 do 0,5 l vode po biljci, ako se zaliva neposredno uz struk duvana. Za vreme toplih dana treba rasadjivati u popodnevnim casovima. Tamo gde postoje mogucnosti, duvan se posle rasadjivanja navodnjava sa 20-40 mm vode, da bi se bolje ukorenio.

Posted in Duvan, Nega ratarskih kultura | Tagged , , , , | Leave a comment

Setva uljane repice

Seme: Za setvu treba upotrebljavati kvalitetno, sortno seme iz predhodne godine. Starije seme ima slabiju klijavost. Cistoca semena treba da iznosi 98 %.
Vreme setve: Najpovoljniji tok setve u nasim uslovima je kraj avgusta pocetak septembra, najkasnije do 10. septembra.
Nacin setve: Uljana repica se seje u vrste na rastojanje od 20 do 40 cm. Uskoredno, na 15 do 20 cm, seje se samo ako se gaji za stocnu hranu. Za siroko rednu setvu treba od 6 do 10 kg semena, a za uskorednu od 15 do 20 kg po hektaru. Ako se uljana repica seje za stocnu hranu u smesi sa drugim biljkama, kolicina semena zavisi od zeljenog sastava zelene stocne hrane, a ako se gaji kao medjusezonski usev u smesi sa razi i grahoricom, potrebno je samo dva kilograma po hektaru. Repica ima sitno seme izbog toga se seje dosta plitko, na dva-tri cm dubine.
repicaSejalica i podesavanje: Uljana repica se seje zitnim sejalicama. Mogu se koristiti sve zitne sejalice koje imaju mogucnosti isejavanje sitnog semena. Za setvu uljane repice iskljucuje se svaki drugi ulagac semena, tako da se dobije medjuredno rastojanje 20-30 cm. Razlicita krupnoca semena uljane repice, u zavisnosti od sorte i sejalice, zahteva proveru zeljene kolicine isejavanja semena. U tehnickom uputsvu za rad sejalice navodi se koliko puta i za koje vreme treba okrenuti pogonski tocak da bi se posejalo sto kvadratnih metara. Dubina ulaganja semena regulise se na ramu sejalice, a moze se podesavati svaki ulagac posebno. Brzina kretanja sejalice treba da je od pet do sedam kilometara na cas. Tada se postize pravilno i ujednaceno ulaganje semena na odredjenu dubinu i isejavanje planirane kolicine semena.

Posted in Setva ratarskih kultura, Uljana repica | Tagged , , , , , , , , , | Leave a comment

Navodnjavanje soje

Prosecan prinos soje u Vojvodini znatno variraju i u direktnoj su zavisnosti od kolicine i rasporeda padavina tokom vegetacije. U odnosu na optimalnu vlaznost zemljista, susa reducira prinos soje za 2 do 92 % u zavisnosti od vremena pojave i duzine trajanja. Bilo je susnih godina kada je u nekim reonima, na pojedinim parcelama ostvaren prinos od svega nekoliko stotina kilograma, dok su istovremeno, u uslovima navodnjavanja koje eleminisu prirodni deficit vode, postignuti visoki i stabilni prinosi. Medjutim, brojni su primeri onih koji u uslovima navodnjavanja ostvaruju prinose soje ispod mogucnosti, a najcesci uzrok je primena neracionalnog zalivnog rezima.
Soja ne trosi vodu ujednaceno u periodu vegetacije. U periodu nicanja i pocetnim fazama razvoja trosi malo vode. Tokom vegetacije zahtevi za vodom rastu, a maksimum dostizu u fazi nalivanja zrna. Zato kolicina vode koja stoji na raspolaganju biljci u vreme nalivanja zrna u najvecoj meri zavisi i od prinos. Ukoliko je vlaznost zemljista od faze punog cvetanja optimalna, soja razvija bujnu masu i formira veliki broj mahuna. Ako potom nastupi susa, u vecem stepenu opadaju mahune, biljke prinudno dozrevaju, zrno ostaje sitno i prinos se znacajno umanjuje. Stoga je u agroekoloskim uslovima Vojvodine soju najcelishodnije zalivati od polovine jula do kraja avgusta, kada prolazi kroz kriticne faze razvoja. Od zavrsetka nalivanja zrna i pocetka zrenja potrebe biljaka za vodom se smanjuju, a od pocetka do punogzrenja biljka otpusta vodu, pa visak padavina u ovom periodu odlaze pocetak zetve.
Soja tokom vegetacije utrosi 450 – 480 mm, sto predstavlja potencijalnu evapotranspiraciju za klimatske uslove Vojvodine. Mesecne potrebe soje za vodom variraju u zavisnosti od uslova: u aprilu 10 do 40 mm, maju 30 do 60 mm, junu 90 do 110 mm, julu 100 do 125 mm, avgustu 100 do 120 mm, septembru 50 do 80 mm i oktobru 40 mm.
Posebno je pitanje broja biljaka po jedinici povrsine u uslovima navodnjavanja. Treba imati na u vidu da se dodavanjem vode putem navodnjavanja stvaraju optimalni uslovi za razvoj biljaka i da to ni u kom slucaju nije razlog zbog kog treba da se povecava broj biljaka. Navodnjavanje ima zadatak da poboljsava uslove u optimalnom sklopu, a nije mera koja izaziva potrebu za vecim brojem biljaka. U uslovima navodnjavanja moze doci do nesto jaceg poleganja i pojave bolesti, te se sa neodgovarajucim brojem biljaka moze postici efekat suprotan od zeljenog.

Posted in Agrotehnika, Nega ratarskih kultura, Soja | Tagged , , , , , , , , | Leave a comment

Hibrid odredjuje gustinu setve kukuruza

Kukuruz razvija mocan korenov sistem i nadzemnu masu, te stoga zahteva redji razmestaj biljaka u polju. Da bi se poboljsali uslovi gajenja biljaka, olaksala borba sa korovom i primenjivala savremena mehanizacija pri negi i zetvi kukuruza, mora se sejati kao okopavinski usev. Zato je od posebnog znacaja pravilno odrediti sirinu izmedju redova. U mnogobrojnim ogledima i iskustvom u praksi, doslo se do zakljucka da je kukuruz najbolje sejati na razmaku red od reda od 75 cm.
Broj biljaka po hektaru je elemenat na koji u znatnoj meri imaju uticaj klimatski uslovi reona, kao i kvalitet zemljista. Na broj biljaka veliki uticaj imaju i bioloske osobine hibrida. Ipak se moze reci da vazi pravilo po kojem u suvim uslovima i na slabim zemljistima, treba ici sa manjim brojem biljaka i obrnuto. Raniji hibridi usled manjeg rasta biljaka seju gusce, a kasniji hibridi koji imaju razvijenije biljke redje.
Oblik hranjivog prostora nema znacajnijeg uticaja na prinos, pa je kod nas najzastupljeniji razmak izmedju 70 i 80 cm red od reda, a raznak biljaka u redu, na osnovu broja biljaka po hektaru od 12,5 do 31 cm.

Posted in Kukuruz, Setva ratarskih kultura | Tagged , , , , , , | Leave a comment

Mesto soje u plodoredu

Strnine su cesto predusev soji u nasim uslovima, rano napustaju zemljiste, zetveni ostaci se mogu izneti ili dobro usitniti, a ljustenjem ili tanjiranjem strnjike unistavaju se korovi. Sve to omogucava blagovremenu i kvalitetnu osnovnu obradu i cini strnine dobrim predusevom za soju.
Kukuruz je nepovoljan predusev za soju ukoliko se ukoliko se kukuruzovina dobro usitni izaore. Ogranicavajuci faktor mogu biti herbicidi na bazi triazina zbog rezidualnog dejstva.
O vrednosti secerne repe kao preduseva za soju postoje razlicita misljenja. U intezivnoj proizvodnji secerna repa je dobar predusev za vecinu ratarskih biljaka. Medjutim, visegodisnji nedostatak padavina, smanjena upotreba stajnjaka u zemljistu cija je biogenost znacajno smanjena, obrada i djubrenje za secernu repu nemaju odgovarajuci uticaj na naredni usev.
Suncokret i uljana repica su vrlo rizicni predusevi za soju zbog zajednickih bolesti. Soju ne treba gajiti u monokulturi, ni posle drugih leguminoza. Bolesti, kontrola korova, bolje iskoriscavanje zemljista i bolji prinos su razlozi zasto soji treba pazljivo odabrati mesto u plodoredu.
Soja kao leguminoza popravlja strukturu zemljista i obogacuje ga azotom. Ako se u zemljistu ne nalaze velike kolicine azota, a kvrzice na korenu su dobro formirane, 60 do 70 % azota potrebnog za formiranje biomase usvaja se iz atmosfere.

Posted in Agrotehnika, Soja | Tagged , , , , , , , , , , | Leave a comment

Prinos duvana

U velikoj meri prinos duvana zavisi od sorte i uslova uspevanja. U nasoj zemlji prosecan prinos krece se od 800 do 1.100 kg po hektaru. Duvan moze da se susi u nizovima prirodnim putem (ispod nastresnice) i u specijalnim susarama za duvan, a rasut se susi u specijalnim okvirima i susarama.
Osuseni duvan se predaje najcesce u niskama, ali i pakovan u bale. Kada duvan pocne da upija vlagu posle prvih jesenjih kisa, skida se sa niski, sortira i kalupi. Lisce se sortira po velicini, boji, rokovima branja i zdrastvenom stanju.
duvaniPostoji vise nacina kalupljenja i pakovanja duvana. Sitnolisni i duvan novih domacih sorti pakuje se u cetvrtaste bale, ujednacenog oblika i mase, pod odredjenim pritiskom, zatim se omotava sa argijom od konoplje ili jute i uvezuje kanapom na specijalni nacin (sistem tonga). Bala se izradjuje pomocu specijalnih sanduka ili masinski. U jednu balu pakuje se lisce istog kvaliteta.
Kvalitet lisca se ocenjuje prema upotrebnoj vrednosti i preradi. Klasa kvaliteta zavisi od sorte, zrelosti, rokova branja, boje, finoce elasticnosti tkiva, aromaticnosti i stepena ostecenosti lista. Ako je lisce neosteceno, odgovarajuce boje i finoce, klasa se odredjuje prema rokovima branja. Ako lisce, iz bilo kojih razloga odstupa od ovoga, svrstava se u nizu klasu, vec prema stepenu odstupanja.
U prvu klasu sitnolisnih aromaticnih duvana ubrajaju se ovrsak i sitniji podovrsak, u drugu podovrsak, a u trecu srednje lisce, u cetvrtu natpodbir i u petu klasu podbir.
U prvu klasu krupnolisnih duvana ubrajaju se srednje lisce i podvrsak, u drugu sitan podvrsak i krupan ovrsak, u trecu donje srednje lisce i sitan ovrsak, u cetvrtu natpodbir i u petu klasu podbir.

Posted in Duvan, Nega ratarskih kultura | Tagged , , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Setva šećerne repe

Secerna repa se seje se rano u prolece, obicno u drugoj polovini marta, najkasnije u prvoj dekadi aprila, a izuzetno do kraja aprila. U nasim uslovima setva moze da pocne vec oko 10 marta. Ipak najcesce se seje trece dekade marta, odnosno do 5 aprila.
Od tipa zemljista zavisi dubina setve. Obicno se secerna repa seje na 2,5 do 3 cm dubine. Ne sme se sejati duboko, jer repa ima neznu klicu i malo rezervnih materija u semenu. Repa posejana duboko sporo nice i cesto ne uspe da iznikne. Secerna repa se seje u redove ili u kucice kvadratnog rasporeda. Najcesce se seje u redove koji su na rastojanju od 45 do 50 cm. U redu, seme se seje na rastojanju 8 do 10 cm, ili na 15 do 18 cm u redu bez proredjivanja. Za setvu bez proredjivanja potrebno je 1,11 do 1,33 setvene jedinice (setvena jedinica =100.000 semenki). Jedna setvena jedinica tezi 1,8 do 2,1 kg.
Optimalan broj biljaka po hektaru zavisi od agroekoloskih uslova u proizvodnom regionu. Najpovoljniji vegetacioni prostor u nasim uslovima je 1000 kvadratnih cm odnosno 50×20 cm, a optimalan broj biljaka po hektaru je oko 100.000. Dobri rezultati u proizvodnji postizu se i manjim brojem biljaka od 75.000 do 90.000 po hektaru.
Pored proizvodnje iz semena, secerna repa se moze proizvoditi i iz rasada, ali se ovaj nacin setve retko primenjuje, jer je znatno skuplji. Za setvu secerne repe koriste se mehanicke i pneumatske sejalice. Da bi sejalica u setvi ostvarila zeljeni kvalitet rada, da bi se odrzala odredjena dubina setve i polaozaj zrna u redu, treba je pravilno prikljuciti na trozglobnu hidraulicnu poteznicu traktora. Dubinu polaganja semena treba podesavati na potpornim, pritiskajucim tockovima setvenih aparata i preko zagrtaca semena.
Dubina na koju ce sejalica poloziti seme zavisi od tipa zemljista, vlaznosti i predsetvene pripreme. Zbog toga u pocetku rada na njivi treba proveriti i podesiti zeljenu dubinu. Na preciznost isejavanja zrna u radu utice brzina kretanja sejalice, koja treba da je u granicama izmedju 4 i 6 km/h. Ako je zemljiste losije pripremljeno setvena brzina treba da je manja.

Posted in Šećerna repa, Setva ratarskih kultura | Tagged , , , , , , , , | Leave a comment

Sorte soje

Za agroekoloske uslove nase zemlje, pri redovnoj setvi soje, najpogodnije su sorte iz 0, I, II grupe zrenja. U glavnim regionima gajenja (Vojvodina, Macva) optimalna je prva grupa zrenja, pa su sorte iz ove grupe najzastupljenije u proizvodnji i seju se na 50-60% ukupnih povrsina. Kasnostasne sorte (grupa zrenja II) zastupljene su na oko 25%, dok se ranostasne sorte (grupe zrenja 0) seju na 15-20% povrsina u Srbiji. Sorte pune vegetacije (I iII grupa zrenja) odlikuju se visokim potencijalom za rodnost, koji narocito dolazi do izrazaja na plodnom zemljistu, u humidnijim regionima i pri gajenju soje uz primenu navodnjavanja. Navedeni faktori pogoduju i ranostasnim sortama, ali ipak u povoljnim uslovima one ne mogu ostvariti prinos kao srednjostasne i kasnostasne sorte. Medjutim, genotipovi krace vegetacije su stabilniji i lakse podnose nepovoljne uslove gajenja, o cemu se vodi racuna pri rejonizaciji novopriznatih sorti.
U nasoj zemlji mogu se gajiti i vrlo rane sorte (grupe zrenja 00) i to prvenstveno za setvusoya soje kao drugog ili postrnog useva (posle graska, jecma, pa cak i posle ranih sorti psenice). Kratak vegetacioni period ovih sorti omogucava njihovu upotrebu i za kasniju redovnu setvu, na koju su proizvocaci primorani iz vise razloga. Najcesce je zbog nemogucnosti blagovremene pripreme zemljista, presejavanja parcela sa secernom repom usled ostecenja od repine pipe, mraza itd. Vrlo rane sorte uspesno se mogu gajiti u brdskim predelima nase zemlje.
U proizvodnji soje u nasoj zemlji, od ranostasnih sorti trenutno su najzastupljenije Afrodita i Backa, od srednjestasnih Balkan i Ravnica, kao i kasnostasne sorte Vojvodjanka, Srbobranka i Indijana. Vrlo rane sorte Jelica i Krajina seju se kao drugi ili postrni usev.

Posted in Setva ratarskih kultura, Soja | Tagged , , , , , , , , , , , , , | Leave a comment